Istorija elektronskih digitalnih ra?unara

 

Istoriju elektronskih digitalnih ra?unara moemo podeliti na est generacija u zavisnosti od faza razvoja i to:

  • Prvu generaciju (1951-1958) karakteriu kori?enje elektronskih (vakumskih) cevi kao aktivnih elemenata i kablovskih veza izme?u elemenata. Ovi elementi su bili veliki, troili su mnogo struje i osloba?ali veliku koli?inu toplote. Ra?unari su bili veliki npr. ENIAC je bio teak 30 tona i troio je oko 174 KWh. Za skladitenje programa i podataka koristile su se razli?ite memorije (magnetne trake i doboi). Za pisanje programa koristio se mainski jezik;

sl. 2.1. Elektronska cev

2.2. ENIAC

  • Drugu generaciju (1959-1963) karakteriu tranzistori koji su se ugra?ivali umesto elektronskih cevi. Bili su jeftiniji, bri, manji, troili manje elektri?ne energije i razvijali manje toplote. Najpoznatiji ra?unari ove generacije bili su Philco Transac S-2000 i IBM 1401. Pored hardverskih unapre?enja pojavili su se i novi programski jezici : Flow-Matic, iz kog su kasnije nastali COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP;
sl. 2.3. Tranzistorsl.2.4. IBM 1401
  • Tre?u generaciju (1964-1970) karakterie primena integrisanih kola (Integrafed Circuit). Uvo?enje integralnih i LSI (Large Scale Integration) integralnih kola sa visokim stepenom integracije omogu?ilo je proizvodnju ?ipova sa hiljadama tranzistora. Niska cena, visoka pouzdanost, male dimenzije, mala potronja elektri?ne energije i brzina izvo?enja operacija za?ajno su unapredili razvoj mini ra?unara. Za skladitenje podataka i programa koristile su se magnetne trake. Ovu generaciju karakteriu i poboljane periferne jedinice koje su omogi?ile povezivanje vie perifernih ure?aja i povezivanje vie ra?unara pomo?u telefonske linije.
    Za upravljanjem i kontrolu ra?unara razvili su se operativni sistemi, a za pisanje programa koriste se vii programski jezici COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP.Najkarekteristi?niji ra?unari za ovu generaciju su IBM 360 i PDP-1;

sl. 2.5. Integrisano kolo

sl.2.6. IBM 360

  • ?etvrtu generaciju (1971-1987) karakteriu komponente izra?ene na bazi poluprovodni?kih sklopova kori?enjem LSI (Large Scale Integrated) i VLSI (Verrz Large Scale Integration) visoko integrisanih sklopova koja omogu?ava stvaranje mikroprocesora koji predstavlja osnovu dananjih ra?unara.
    Poboljane hardverskih karakteristika dovodi do smanjenja dimenzija ra?unara, pove?anja kapaciteta glavne i periferijske memorije, znatno bre obrade podataka.
    Operativni sistemi su jednostavniji za upotrebu ve?em broju korisnika. Novi programski jezici su omogu?ili lake pisanje aplikativnog softvera koji se koristi u svim sverama drutva.

sl. 2.7. Mikroprocesorsl.2.8. Savremeni ra?unar
  • Peta generacija (od 1990 ) zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koji omogu?avaju istovremeni rad vie kompjutera (procesora) na reavanju odre?enog zadatka;
  • estu generaciju kompjutera (neurokopjuteri) karakterie razvoj neuronskih mrea koje bi trebalo da istovremeno obra?uju veliki broj informacija kori?enjem vie hiljada porocesora to li?i na rad ljudskog mozga.