Ra?unarski sistemi

Ra?unarski sistemi (ra?unari) su elektronske maine koje obra?uju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate). Ra?unari su preuzeli mesto ljudima kod poslova koje je potrebno obaviti velikom brzinom, koji se stalno ponavljaju, koji zahtevaju veliku preciznost, ali su ljudi jo uvek dominantni kod poslova gde je potrebna kreativnost i poslova koji su uvek razli?iti. Ra?unari se mogi podeliti na razli?ite na?ine u zavisnosti od toga da li se posmatra:njihova primena,broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste ra?unar, ili broj naredbi koje ra?unar moe da izvri u jednom trennutku.

Sa stanovita primene ra?unari se dele na:

  • ra?unare opte namene (koji mogu koristiti razli?ite programe za reavanje razli?itih problema);
  • ra?unare za specijalne namene (koji koriste samo one programe za reavanje onih problema za koji su namenjeni: igranje aha automatski piloti upravljanje nekom mainom.

Sa stanovita broja korisnika koji istovremeno mogu da koriste isti ra?unar postoje:

  • viekorisni?ki (mainframe based) koji obavlja sloena i zahtevna izra?unavanja i koristi se u velikimk korporacijskim sistemima
  • jednokorisni?ki (PC based)

Sa stanovita broja naredbi koje ra?unar moe da izvri u jednom trenutku, ra?unari se dele na:

  • serijske SISD (Single Instruction Single Data) u trenutku vremena mogu da izvre samo jednu naredbu i
  • paralelne SIMD (Single Instruction Multiple Data) mogu u jednom trenutku da izvre istu naredbu nad ve?im brojem podataka u memoriji.

Kako je ra?unarski sistem samo maina koja radi po odre?enom programu, moe se re?i da se svaki ra?unarski sistem sasroji od dve komponente:same maine ra?unarskog hardvera i programa po kojima ra?unar radi ra?unarskog softvera Izraz hardver ozna?ava fizi?ke ure?aje ra?unarskog sistema (monitor, tastatura, mi, tampa?, procesor,...). Izraz softver predstavlja skup programa koji omogu?avaju rad ra?unara ( operativni sistemi, aplikativni programi,...)